DEČIJI KUTAK .COM

Crvenkapa

Bila jednom jedna devojčica koja se zvala Crvenkapa. Živela je u lepoj kućici na ivici šume. Ona je bila dobra i mila devojčica koja je često odlazila u posete svojoj baki koja je živela na potpuno drugom kraju šume. Baka joj je sašila crveni ogrtač sa kapuljačom koji joj se mnogo sviđao i uvek ga je nosila, pa su je po tome i prozvali Crvenkapa.

Jednog dana mama reče Crvenkapi:
Ponesi ovu korpu sa vinom i kolačima baki. Kreni odmah jer je bolesna. Ali nemoj ići kroz šumu jer su mnogi ljudi ovih dana videli jednog velikog i lukavog vuka u sred šume.

Crvenkapa obeća da će je pošlusati. Tako ona pođe putem ne zalazeći u šumu sve do jednog mesta gde se put razdvajao ka šumi i obilazio oko šume. Crvenkapa pomisli: Ako budem dobro pazila, mogu proći i kroz šumu, a usput ću moći i da uberem cveće za baku.

U šumi naiđe na livadu punu cveća pa stade i poče da ga bere. Tuda je upravo prolazio vuk koji je ugleda. Kada se približio u nameri da je pojede, vuk spazi korpu i odmah nasluti da je nekome nosi. Shvativši da bi mogao da pojede i veći obrok, zli vuk se obrati Crvenkapi - Dobar dan, devojčice. Kuda si se uputila?
Crvenkapa: Nosim kolače i vino bolesnoj baki na kraju šume, pa sam svratila ovde da joj uberem i cveće.
Vuk na to reče: Baš si ti dobra devojčica - a potom dodade - Izvini, žurim, moram da idem!
Kada je vuk otišao, Crvenkapa pomisli kako je to jedan vrlo ljubazan vuk i nastavi da bere cveće.

Za to vreme vuk stiže do bakine kuće i zakuca na vrata. Iz kuće se začu bakin bolešljivi glasić: Uđi, Crvenkapice moja mila - reče mu baka očekujuci svoju unuku. Međutim vuk uskoči unutra i proguta baku. Zatim stavi njenu noćnu kapicu, leže u krevet i pokri se do ušiju.

Posle nekog vremena stiže i Crvenkapa. Devojčica pokuca na vrata i uđe. Čim se približila krevetu, primeti da je baka drugačija. Pomislivši da je to od bolesti, pa stade da je zapitkuje...
Crvenkapa: Zbog čega su ti tako velike uši, bako?!
- To je zato da te bolje čujem mila moja - odgovori vuk.
Crvenkapa: Zbog čega su ti tako velike oči, bako?!
- To je zato da te bolje vidim, mila moja - opet odgovori vuk.
Crvenkapa: A zbog čega su ti tako velika usta, bako?!
- To je zato da te bolje pojedem! - viknu vuk pa skoči sa kreveta i u jednom zalogaju proguta i Crvenkapu. Kako se beše zasitio, vuk leže nazad u krevet i zaspa dubokim snom hrčući iz sve snage.

Šumom je često prolazio jedan lovac i kada god se zatekao blizu bakine kuće, uvek je obilazio. Prolazeći pored prozora i čuvsi tako glasno hrkanje, lovac se zabrinu da je starici loše. Polako je ušao u kucu i videvši da u bakinom krevetu umesto nje leži vuk, lovac se zaprepasti.

Kada je prišao bliže krevetu, lovac začu glasove koji su dopirali iz vukovog stomaka. On uze nož, pa raspori vuka, a iz stomaka iskočiše baka i Crvenkapa, pa od sreće i radosti zagrliše starog lovca. Sve to vuk nije ni osetio ni primetio, već je i dalje spavao.

I tako lovac, baka i Crvenkapa odlučiše da se otarase zlog vuka za sva vremena. Premestiše vuka dok je spavao do obližnje reke. Crvenkapa i lovac brzo sakupiše gomilu kamenja, pa mu njime napuniše utrobu, a baka mu potom ponovo zaši stomak.

Nakon nekog vremena, kada se probudio, vuk oseti da je strašno žedan, pa videvši da je nekako dospeo pored reke pomisli kako ga je sreća tog dana bas dobro poslužila. Kako se sa obale beše nagnuo da popije vode, kamenje u njegovom stomaku ga povuče u reku, pa vuk potonu na dno i udavi se nemogavši da dospe na površinu od preteškog kamenja.

Lovac, baka i Crvenkapa koji su sve to posmatrali skriveni iza obližnjeg drveća, izađoše i srećno se zagrliše. Nakon pojedenih kolača i popijenog vina uz cveće na bakinoj trpezi, lovac je predveče odveo Crvenkapu kući, a zajedno su mami ispričali sve što se tog dana desilo.

Od tada je Crvenkapa slušala mamine savete, nikada više nije išla sama kroz šumu i nikada posle toga nije ponovo razgovarala sa nepoznatima.